Utorak, Januar 10, 2012
njoj je slava
Nacin na koji Ceca izgovara da je njoj slava tesko da moze da se opise. To je mazenje plus zavijanje plus otegljenje plus ponos I bitnost u glasu sa dodacima bogopostovanja pokornog vernika, ne znam kako bih to drugacije rekla ili napisala: meEEeenii je SlaaAAvaa mmmmiissliiiim! Eventualno tako.
Dakle, ja nisam Cecin nadredjeni ali svakako obavljam vise posla tako da imam I bolji status I vise beneficija, sto Cecu dodatno iritira, tako da voli ponekad da se stavlja iznad, ali uvek bude vracena na svoje mesto, drugacije ne moze.
Koleginici su tu stranke ( Ceca voli da se ubacuje sa svojim razmisljanjima I u narednim pricama pojasnicu besmislenost njenih upadica ) I obzirom da ima publike predstava pocinje. Pri tom pretpraznicno raspolozenje, posla preko glave ne stizem ni da disem.
CECA: Miiicooo, jel mozes da dodjes.
JA: Zasto?
CECA: Pa da vidis nesto I hitno je, ali moras da dodjes ooovdeee!
Pomislih da je nesto sa njenim kompom, pa reko da joj namestim to sto treba pa da se vratim na mesto.
CECA: vidis mico, posto je meEEeeniii SlaaAAAvaa (teatralna pauza) I necu biti tu, mislim sutra cu biti nego u ponedeljak, treba ovo da se iskopria I da ako…..
JA: bicete tu stura? Pa onda cete mi to sutra reci.
CECA OSTAJE ZGRAZENA JER NJENA IGRA NIJE USPELA, PREKINUTA JE NA POLA U IZLAGANJU, NIKO JOJ NIJE CESTITAO SLAVU, JA JE NISAM POSLUSALA, NIJE IZGLEDALA KAO DA JE VAZNA FACA, JEBI GA CECO, NECES TI MENI PRIDJI DO MOG STOLA DA TI KAZEM, PA GDE CES KASIKOM NA BULDOZER.